CCXLII. PUŠAKA

     Dve ušenc sa žuveli na idno mlogu gulemu darvu. S mlogu utrupani s lisćé gulemi klonjta. Idin denj idnata ušenca i krénala da si právi pušak, i da se zaviva s tejnata svila. Drugata ušenta, otu sa bli mlogu hubavi drugárći, i krénala da i hurtuva i da proba da ja predori da zastáni da se uviva u pušaka.

-            Kako práviši sistro? Ambaj si puludela?  Kaći možiši da se zatoriši samá? Pugladej teze zelénite i remnivite lisći, kako za jadéši tám vatre? Kaći za možisi da se butaši ud klonj na klonj? Zastani, ti se mola!

Otu  si dála isápt či tejnata drugárća ni ja sluše i trasila pomuš vaz drugjete ušenc. Nekolkus ud tej sa se prebráli naoklu pušaka détu máj máj i bili gutovi da se zatori.

Durgárćata i izviknala:

-         Čekaj još málku, nide se zatváre? Pugladej još idnaš naoklu i viši kolku hubusti napušteš.

Taj sa sedeli tija naoklu pušaka sata posle pládne i sa si hurtuvali.

-         Sekaći i izbunala, šteta za nija, kolku hubanka iremniva i bla, kaći da se se zatoriši u pušaka i da napusniši tolkuse hubust.

     Prez neku denj sa videli pušaka izdupčini i prázini i nisa znájali kako da ričati. Taj či sa se varteli noklu pušaka, biz da razbireti kako se dugážde i biz da hurtuvati više za tuj. U tuj vreme, idna hubanka peperuda i farkala naoklu darvotu a strelćite na slancitu sa i milvali kirláta.

   Prumislise, se izračuni hubeve i nide sluše drugjete aku ištiši da dupréši du oškata na tojte sanve… i da farkaš… po deléku… ud idno darvu.